navigate
Dani su joj bili sunčaniji, čim bi ga videla
Ponekad, život je kao knjiga. Devojka se zaljubljuje u pogršenog, i ona to zna, i on to zna, i svi to znaju, ali je prosto nemoguće ne nadati se srećnom kraju.
I tako, osmijeh mi izvučeš, pod kožu uvučeš, i opet sve po starom…
Nekako je prazno. Šta god da se desi, samo praznina koja odzvanja i koja guši. I eto, to mi smeta. To bih da menjam.
Nije da me ne zanima kako si, šta radiš i šta je novo, al’ ne ide uz ravnodušnost da te to pitam.
